Otaning 10 majburiyati (Josh Makdauell) 7 bob

Otaning 10 majburiyati. 7-bob Josh Makdauell. Audiokitob Uzbek tilida

Книга на Узбекском языке Agar siz surunkali uyqusizlik tufayli ishda uxlamaslikka harakat qilayotgan yosh ota bo‘lsangiz, yoki yillar davomida ota-onangiz bilan bo‘lgan qarama-qarshiliklarda toblangan tajribali ota bo‘lsangiz, bu kitob sizlar uchun! Mashhur amerikalik voiz Josh Madauellning kitobida muallif o‘z farzandlarida Rabbiyga va ota-onalarga hurmatni oshirish uchun Xudo oldida, oilasi oldida va o‘zi oldida zimmasiga olgan majburiyatlari haqida hikoya qilinadi. Farzandlariga teran va samarali ta'sir ko‘rsatishni xohlaydigan yosh va tajribali otalarga muallifning shaxsiy tajribasi va Kalomning donoligiga asoslangan amaliy tavsiyalari foydali bo‘ladi.

Скачать: https://disk.yandex.uz/i/9gVf4rClQLMnYw PDF (1mb Otaning-10-majburiyati_Josh-Makdauell_kitob-Uzbek-tilida) Skachat

MUNDARIJA

Kirish. Shon Makdauellning so‘zi

1-BOB. Xo‘sh, ota nima qilishi kerak?

2-BOB. Birinchi majburiyat: Har doim bolaga haqiqatni mehr bilan aytishga harakat qilish

3-BOB. Ikkinchi majburiyat: Bolaning o‘rniga emas, uning oldida javobgar bo‘lishga harakat qilish. Birinchi qism

4-BOB. Ikkinchi majburiyat: Bolaning o‘rniga emas, uning oldida javobgar bo‘lishga harakat qilish. Ikkinchi qism

5-BOB. Uchinchi majburiyat: Bola uchun taqlid namunasi bo‘lishga harakat qilish

6-BOB. To‘rtinchi majburiyat: Bolaga xudo kimligi va u kimga o‘xshashligini tushuntirishga harakat qilish

7-BOB. Beshinchi majburiyat: Bolaga xudbin bo‘lmaslikni o‘rgatishga harakat qilish

8-BOB. Oltinchi majburiyat: Bolaga haqiqiy sevgi nima ekanligini tushuntirishga harakat qilish

9-BOB. Yettinchi majburiyat: Bolaga yaxshilikni yomonlikdan ajratishni o‘rgatishga harakat qilish

10-BOB. Sakkizinchi majburiyat: Bolaga jinsiy munosabatlarning ilohiy mazmunini tushuntirishga harakat qilish

11-BOB. To‘qqizinchi majburiyat: Nima uchun biz o‘zimiz ishonayotgan narsalarga ishonishimizni bolaga tushuntirishga harakat qilish

12-BOB. O‘ninchi majburiyat: Bolada minnatdor qalbni tarbiyalashga harakat qilish

SO‘NGGI SO‘Z. “Men iloji bo‘lgan hamma narsani qilaman”

Hissiy ehtiyojlarni aniqlash uchun test. Izohlar

Джош Макдауэлл. Отанинг 10 мажбурияти (Жош Макдауэлл)

Агар сиз сурункали уйқусизлик туфайли ишда ухламасликка ҳаракат қилаётган ёш ота бўлсангиз, ёки йиллар давомида ота-онангиз билан бўлган қарама-қаршиликларда тобланган тажрибали ота бўлсангиз, бу китоб сизлар учун! Машҳур америкалик воиз Жош Мадауэллнинг китобида муаллиф ўз фарзандларида Раббийга ва ота-оналарга ҳурматни ошириш учун Худо олдида, оиласи олдида ва ўзи олдида зиммасига олган мажбуриятлари ҳақида ҳикоя қилинади. Фарзандларига теран ва самарали таъсир кўрсатишни хоҳлайдиган ёш ва тажрибали оталарга муаллифнинг шахсий тажрибаси ва Каломнинг донолигига асосланган амалий тавсиялари фойдали бўлади.


7-БОБ

БЕШИНЧИ МАЖБУРИЯТ:

БОЛАГА ХУДБИН БЎЛМАСЛИКНИ ЎРГАТИШГА ҲАРАКАТ ҚИЛИШ

– Дада, Меганга айтинг, менга геймбойимни қайтариб берсин.

  • Меган, Арига Геймбойни қайтар.
  • Дада, у геймбой билан кунбўйи ўйнади. Энди менинг навбатим.
  • Ари, энди Меганнинг навбати.
  • Дада бу адолатсизлик. Ахир геймбой меники!
  • Меган, бу унинг геймбойи.
  • Ма, ол ўша шалоғи чиққан геймбойингни!
  • Меган Кэтлин, бизнинг оилада бунақа сўзлар айтилмайди!

Таниш диалог, шундай эмасми? Болалар туғма сахийлик ва беғаразликка эга эмас. Бирор нарсани бўлишиш зарурати уларнинг завқини келтирмаслигига ҳайрон қолмаса ҳам бўлади. Акаси ёки опасига нисбатан тўла нафрат уларга геймбой, айфон ёки букридер орқали ифодалаши мумкин. Шу жаҳтдан болаларга ўзига нисбатан ҳурматни сингдириш гулханни бензин билан ўчиришга уринишга ўхшайди. Лекин гап шундаки, беғаразлик ва ўзини қурбон қилиш ассоида айнан ўзини соғлом яхши кўриш ётади.

 

ЎЗИНИ СОҒЛОМ ЯХШИ КЎРИШ ХУДБИНЛИК ЭМАС

Бу ҳеч нарсанинг уддасидан чиқиб бўлмаётган ва иш ўнгидан келмаётган  кун. Сиз чарчоқдан оёғингизни зўрға судраб ва худди оч бўридек аҳволда ишдан қайтасиз. Остонадан ҳатлашингиз билан ўзингиз яхши кўрган таомнинг ҳидини сезасиз. Хотинингиз ишдан эртароқ қайтган ва қиролларга хос дабдабали базм уюштириб, кўнглингизни овламоқчига ўхшайди.

Сиз ажойиб таомнинг ҳар бир бўлагини маза қилиб ейсиз, ликопчангиз деярли бўшаб қолганда эса, хотинингиздан яна овқат беришни сўрайсиз. Савол: очликни қондириш худбинликнинг намоён қилишми?

Кечки овқатдан сўнг душнинг илиқ жилдираб оқиши остида мириқиб чўмилиб ва қулай пижамага ўраниб олгач, сиз — роҳатнинг юқори нуқтаси! — диванга ястаниб оласиз. Савол: меҳнат кунидан кейин дам олиш худбинликнинг намоён бўлишими?

Эрталаб уйқуга тўйиб уйғонгач, сиз соғломлаштириш учун югура бошлайсиз. Қаршидан келаётган машина ҳайдовчиси йўлдан югуриб ўтаётган итни уриб кетмаслик учун рулни кесин бурди ва машина сизга яқин масофада ёнбошига оғиб кетди. Сиз ўз–ўзидан йўл четига сакрадингиз. Савол: автомобиль босиб кетишидан қочишга уриниш худбинликнинг намоён бўлишими?

Сиз мунтазам равишда уйқуга тўясиз, дам оласиз ва яна бошқа усуллар билан ўз танангизни ҳимоя қиласиз. Буларнинг ҳаммасини худбинликни намоён қилиш деб бўладими? Ёки сиз шунчаки ўзингизни яхши кўрасиз ва ўз соғлиғингиз ҳақида қайғурасиз?

Ҳаворий Павлус биз, эрларга ўз хотинимизни худди ўз танамиздек севишни буюрган. «Эрлар ҳам ўз хотинларини ўз таналарини севгандай севишлари керак. Ўз хотинини севган эркак ўзини севган бўлади. Ҳеч ким ҳеч қачон ўз танасини ёмон кўрмайди. Аксинча, уни озиқлантириб, парвариш қилади. Масиҳ ҳам Ўз жамоатини худди шундай озиқлантириб, парвариш қилади» (Эф. 5:28–29). Бу оятларда биз ўзимизга ғамхўрлик қила туриб, ўз эҳтиёжларимизни кераклича қондириш ва хавфлардан ҳимояланишни таъминлашимиз зарурлиги ҳақида сўз юритилади. Ўз хавфсизлиги, эсон–омонлиги ва фаровонлиги ҳақида қайғуриш — бу ўзига нисбатан оқилона ва соғлом муносабатда бўлишдир. Ўзимиз ҳақимизда қайғурар эканмиз, биз худбинликни эмас, балки ўзимизни оддий ҳурмат қилишни намоён қиламиз ва ўзимизни Худонинг қиёфасидан андоза олиб яратилган ва унга ўхшаб улкан қадриятга эга ва ўз қадр–қимматининг улкан ҳиссига эга шахс сифатида тан оламиз. Ҳаворий Павлус аслида биз ўзимизни севмасак, хотинимизни сева олмаслигимиз ҳақида гапирган.

Исо айтадики, ҳар биримиз бутун вужудимиз билан Худони яхши кўришимиз, кейин эса “яқин кишимизни ... худди ўзимизни севгандек севишимиз” зарур (Мат. 22:39). Бу ерда биз яна бир бор ўзига муҳаббат яқин кишисига муҳаббатнинг зарур шарти деб аталган вазиятга дуч келамиз. Албатта, Исо ашаддий худбинликнинг нарциссизмдек (ўзига маҳлиё бўлиш) турини тарғиб қилаётгани йўқ. У бизни инсон ҳақида қайғуришга, яъни Худо томонидан яратилганини ҳимоя қилишга табиий ва мантиқий чақирмоқда. Шунинг учун биз бошқалар бизни севишини истаганимиздек бошқаларни севишимиз шарт. Шунинг учун ҳам Исо айтгандики: “Одамлар сизларга нима қилишларини истасангиз, сизлар ҳам уларга ўшани қилинглар. Таврот ва пайғамбарлар таълимотининг мағзи шундадир» (Мат. 7:12). Мен фақат шуни тасдиқлайманки, токи ўзимизга нисбатан табиий севгига эга бўлмас эканмиз, биз яқинларимизни Худо амр этганидек сева олмаймиз. Бошқача қилиб айтганда, бизда ўз қадр–қимматини билишнинг соғлом ҳисси бўлиши шарт. Ўзимизни керакли тарзда сева олмасак ва қадрлай билмасак, биз атрофдагиларни севиш ва қадрлашни ўргана олмаймиз.

Мен тан олишга мажбурманки, ҳамма одамлар ҳам болаларнинг эътиборини ўзига муҳаббат ва ўзини ҳурмат қилиш каби тушунчаларга қаратишнинг Каломда асосланганлигини тан олавермайди. Кўпинча нутқларимдан сўнг гўёки мени инсон шахсининг қийматини ошириб юбораётган деб ҳисоблаётганларнинг эътирозларини эшитишимга тўғри келади. Менинг мухолифларим ўзини ҳурмат қилиш ва ўзига муҳббат каби тушунчалар бизнинг диққатимизни Худодан одамга кўчиришига ишонишади.

Ҳар гал шундай айбловларга дуч келганимда, мен тахминан шундай деб жавоб бераман: «Баҳслашиб ўтирмайман, эгоцентризм ва ўз манфаатларига берилганлик инсонга хос нарса, лекин мен ўз қадр–қимматини билиш ҳисси – гуноҳ дейдиганларга қўшила олмайман. Бунинг устига, ишончим комилки, фақат қадр–қиммат ва одам Худонинг бандаси эканлиги қийматини тўғри тушунишгина бизни худбинлик ва ашаддий худбинликни тийиб туришга қодир. Ҳаворий Павлус қуйидагиларни эслатиб ўтади: “...сизларга айтяпман: ўзингизга ҳаддан ташқари юқори баҳо берманглар. Аксинча, Худо ҳар бир кишига қанча имон берган бўлса, шунга кўра, фикр қилиб, ақли расо одамлар бўлинглар.” (Рим. 12:3).

Бу оятда Павлус шуни айтадики, биз ўзимиз ҳақимизда керагидан ортиқ ўйламаслигимиз лозим. У биз ўзимиз ҳақимизда ўйлашимиз, бунинг устига аслида кимлигимизни ўйлаб кўришимиз лозимлигини айтаяпти. Бошқача қилиб айтганда, бизда ўзимизга нисбатан Каломда асосланган объектив қараш бўлиши зарур. Шунинг учун ҳам Павлус қўшиб ўтади: «...Худо ҳар бир кишига қанча имон берган бўлса, шунга кўра, фикр қилиб, ақли расо одамлар бўлинглар.»

Шунчаки “ўйлаш” сифатида таржима қилинган феъл, юнон тилида “маълум тарзда ўйлаш ёки бошдан кечириш (одам ҳақида)”ни назарда тутади. Римликларга мактубнинг 12-боб, 3-оятида у “фикрни, муҳокамани ёки ўзига баҳо беришни шакллантириш”1 соҳасига тааллуқли. Павлус бизни Худонинг нуқтаи назарига асоланиб, объектив таҳлил қилиш натижасида ўз фикримиз, муҳокамамиз ёки ўзимизга баҳо беришимизни шакллантиришга чақиради. Шундай қилиб, Худонинг инсониятга қарашига рози бўлиш умуман худбинлик эмас, балки аксинча, Каломга асосланганликдир.

Худбинлик — атрофдагиларнинг эҳтиёжларига тўла ёки қисман бефарқ бўлган ҳолда, асосан ўз манфаатларини қондиришдир. Соғлом ўзини ҳурмат қилишнинг мавжудлиги патологик ўзини яхши кўришга қарши туриш учун асос бўлиб хизмат қилади. Яқинларини худди ўзидек яхши кўришни амр этаркан, Исо бошқаларни худди улар бизни қай даражада яхши кўришлари ва ҳимояланганлик даражасида яхши кўришимиз зарурлигини тушунтириб берди.

Олдинги бобда айтилганидек, яқинларимизни худди ўзимизни яхши кўрган даражада севиш лаёқати Худонинг муҳаббатига ўхшашдан бошқа нарса эмас. Бу нафақат ўзи ҳақида, балки бошқалар ҳақида ҳам қайғурувчи муҳаббатдир (қаранг.: Флп. 2:4). Соғлом ўзини ҳурмат қилишга сосланган муҳаббат ўзининг хавфсизлиги, бахти ва фаровонлиги ҳамда бошқанинг хавфсизлиги, бахти ва фаровонлигини фарқлаб ўтирмайди.

Болага ўзига беғараз муҳаббатни сингдирар экансиз, сиз аслида унда ўз қадр–қимматини билишнинг соғлом ҳиссини ривожлантирасиз. Сиз у ўзини қадрият ва ўз қадр–қимматини билиш ҳиссига эга бўлган, бошқалар уни қандай бўлса шундайлигича қабул қиладиган шахс деб англашига кўмаклашасиз. Биз сўзсиз қабул қилишнинг муҳимлиги, бусиз болалар хавфсизлик ҳиссидан маҳрум эканлигини гапириб ўтдик. Агар болалар бизнинг сўзсиз қабул қилишимизга шубҳа қилишса, улар ўз қадр–қимматини билиш ҳиссига эга бўлишади. Ўғлингиз ёки қизингиз сиз уларни қадрлашингизни тушунса, улар ўзларига нисбатан худбинликдан холи муҳаббат билан муносабатда бўлишлари мумкин, шунда тўғри бўлган, Каломдаги яқинларини худди ўзини яхши кўрганидек севишга имкон берувчи тўғри ҳиссий ўзак уларнинг ихтиёрида бўлади.

 

ҚАНДАЙ ҚИЛИБ БОЛАГА ЎЗ ҚАДР–ҚИММАТИНИ БИЛИШ ҲИССИНИ СИНГДИРИШ МУМКИН

Хизмат қилганим кўп йиллар давомида мен ўз қадр–қимматини билиш ҳисси заиф ривожланганлигидан жабр тортаётган ўсмирлардан кўплаб электрон хатлар ва оддий хатлар олдим. Бир қиз ўз хатида менга қуйидагиларни тан олганди: «Жош, мен ўзимдан юз бора яхши бўлган камида йигирма одамни танийман». Шубҳасиз, бу қизга ўзини ҳурмат қилиш етишмайди. Бошқа, жуда ҳам ёш бола менга ёзганди: «Мен ёлғизман ва хижолатдаман. Бундан буён нега яшаш кераклигини билмаяпман. Ҳар тун йиғлаб уйқуга кетаман, баъзан эса ўлишни истаб қоламан». Ўзларига ўхшаган кўпчилик қатори бу ёшлар ҳар қандай инсон шахсининг ажралмас қийматини тушунишдан маҳрум бўлишган. Кўпинча бу улар бола ёки ўсмир бўлган пайтларида замонавий жамиятда кенг тарқалган афсоналарнинг қурбони бўлишган. Шундай экан, болаларга ўз қадр–қимматини билиш ҳиссини сингдириш учун қуйилаги учта афсонани фош қилиш зарур.

 

Биринчи афсона: асосийси – ташқи кўриниш

Ёқимтой ва жозибали ташқи кўриниш — замонавий жамиятда энг қадрланадиган шахсий сифатлардан бири бўлиб, бу болаларга яхши маълум. Улар ҳамиша “Кўринишим қандай?” деган савол беришади. Қоида тариқасида, болалар уларнинг ташқи кўринишга нисбатан атрофдагиларнинг мақтовли ёки танқидий фикрига қараб, ўзларига баҳо беришни шакллантиришади.

Ҳаммаси болаликдан бошланади. Афсуски, ким бўлишидан қатъи наззар, бировнинг ташқи кўриниши ҳақида фикр билдирар экан, болалар жуда истеҳзоли бўлиши ҳам, жуда раҳмсиз бўлиши ҳам мумкин. Тенгдошлари болангизга бирор марта ҳам кўзойнак, лапашанг, мой босган деб лақаб қўймаганми? Бундай “назокатли” лақаблар унинг ўзини баҳолашига салбий таъсир кўрсатмаслиги мумкин эмасди. Ҳаёт йўлининг маълум бир босқичида болалар уларнинг ташқи кўриниши ва улар қолдираётган тасаввур уларнинг тақдирини белгилаб беради, деб ҳисоблашади. Мана сизга бу афсонани фош қилувчи бир неча қадамлар.

Болаларингизнинг ҳар бирига у – ўзининг бетакрор чиройи ва аҳамияти билан ажралиб турадиган ноёб шахс эканлигини тушунишда барқарор бўлишига ёрдам беринг. Ўйлаб кўринг: сайёрамизни тўлдирган етти миллиард одам орасида сизга ёки сизнинг фарзандингизга ўхшайдиган одам йўқ. Ер сайёрасида яшовчи бирор одамда сизда ёки фарзандингизда бўлган ташқи кўриниш йўқ. Бизлардан ҳеч ким қандай кўринишда эканлигимиз ва қандай тузилганлигимиз билан мақтаниши мумкин эмас. Болаларни танаси ва ўз ташқи кўринишини Худонинг инъоми сифатида қабул қилиб, Худо уларни қандай яратган бўлса, шуни қадрлашга ўргатинг, лекин ёдда тутинг: улар ўзи меҳнат сарфламаган нарсадан фахрланмаслгии керак, чунки ҳеч биримиз ўз ташқи кўринишимизни танлаб оломаймиз.

Шунга қарамай, ўз ташқи кўринишимизни яхшилашга қанчалик уринаётганимиз учун ўзимизни ўзимиз мақташ ҳуқуқига эгамиз. Болалариннгизнинг ўз ташқи кўринишини яна ҳам жозибали қилиш учун уринишларини ҳар хил усуллар билан қўллаб–қувватлашингиз мумкин, лекин аввал улар ўзларининг бетакрор эканлиги ҳақидаги ажабланарли ҳақиқатни ўзлаштириб олганлигига ишонч ҳосил қилинг. Болаларингиз уларнинг ҳар бири маълум нуқтаи назардан ягона ва ҳар бири ноёб эканлигини билиб қўйсин. Бу уларга Худонинг наздида ўз баҳоси ва аҳамиятини англашга ёрдам беради.

Ажойиб қиш тонгида енгил қор парчалари секин айланиб ерга тушаётганини кўрганмисиз? Қўлингизга тушган майда қор парчасининг ўта митти ҳошияларини таққослаш имконингиз бўлганида эди, сиз, уларнинг ҳар бирининг ўз тасвири борлигини, албатта, пайқаган бўлардингиз. Менимча, сиз алоҳида қор парчасининг катталаштирилган сурати ёки видеотасвири билан танишсиз. Ундай бўлса, сиз бу митти муз кристалларининг жумбоқли тузилиши ва гўзаллигидан ҳайратга тушмаслигингиз мумкин эмас. Шубҳасиз, олимлар табиатда бир хил бўлган иккита қор парчаси мавжуд эмаслигини таъкидлашганини эшитгансиз. Уларнинг ҳар бири ўзига хосликда ягона ва уларнинг ҳар бири ноёбдир..

Сиз, мен, болаларимиз — ҳар биримиз Худо яратган ноёб шахсмиз. Ҳар биримизга шахсий хислатлар ато этилган, мана шу ҳолат бизни ноёб қилади. Ҳар бир боланинг қалбига Худо алоҳида истеъдод жойлаган — бу унинг интилишлари ва қобилияти, шунингдек, уни бошқалардан фарқлаб турадиган индивидуаллик бўлиб, бу уни бетакрор қилади. Агар икки фарзандингиз бўлса, эҳтимол, сиз уларнинг бир оилага тегишли эканлигини кўрсатувчи ўхшашлигини кўргандирсиз, шунга қарамай, ҳар бир бола индивидуал эканлигини пайқамаслигингиз мумкин эмас, чунки иккита мутлақо ўхшаш бўлган бола бўлмайди. Ҳар бир бола такрорланмас жиҳатлар ва сифатларга эга бўлиб, бу уни ўзига хос қилади, уни нодир кимсага айлантиради.

Ҳар бир боланинг ноёблигини Муқадас Китоб тан олишини кўрсатувчи эслатмалардан бири шоҳ Сулаймоннинг қаламига мансуб ва бизга яхши таниш бўлган сўзларда яширинган: «Болани тўғри йўлга солиб тарбияла, шунда қариганда ҳам йўлидан адашмайди» (Ҳик. 22:6).

Афсуски кўпинча бу оятни нотўғри тушунишади ва шунинг учун нотўғри қўллашади. Кўп оталар у қуйидагиларни англатади деган фикрдадирлар: «Оилавий ибодатлар қилинг, болангиз жамоатга, ёшлар гуруҳига ва якшанбадаги мактабга боришига ишонч ҳосил қилинг ва фарзандингиз катта бўлганида ҳам масиҳий қадриятларига содиқ қолади». Бироқ бу оятдаги алоҳида маъно “йўлга тушишидан олдин” иборасига тегишли. Ҳикматлар Китобининг муаллифи бизнинг эътиборимизни боланинг ўзи мойил бўлган йўл танлашга қаратади. Бу жумланинг дастлабки маъноси ота–оналарга ҳар бир боланининг интилишини унинг ноёб хусусиятларига кўра рағбатлантиришни маслаҳат беришда яширинган.

Иқтибос келтирилган оятдаги “йўл бошида” деган яҳудийча сўз Забур 10:2 ва 63:4-оятда “камон” сўзи билан таржима қилинган ва камоннинг эгилишини англатади. Камонларни тайёрлашдаги бугунги аниқлик амалда ҳар бир ўқ отувчига 45 фунтлик таранглик кучига эга қурол танлаб олиши ва нишонни аниқ уришига кафолат беради. Лекин Калом пайдо бўлган вақтларда ишлаб чиқариш андазалари бўлмаган ва агар нишонга аниқ тегувчи қуролга эга бўлишни истаса, ҳар бир камончи ўзи учун ўзи камон тайёрлаши ва унинг ноёб хусусиятларини жуда яхши билиши керак эди.

Худонинг сўзлари шуни тасдиқлайдики, ҳар бир бола туғма ноёбликка эга бўлиб, буни сиз пайқашингиз ва ривожлантиришингиз керак. «Райранинг ўргатувчи Каломи» (Ryrie Study Bible) Ҳикматлар Китобининг 22:6 оятига берган шарҳида айтилишича...

“Йўл бошида” жумласи аслида “унинг (боланинг) йўлига кўра; яъни боланинг хусусиятлари ва қизиқишларига кўра” эканлигини англатади. Ота–онанинг насиҳатлари боланинг иштиёқларини ва унга Худо томонидан берилган ажралиб турувчи хусусиятларини, шунингдек, унинг жисмоний ва руҳий ривожланиш даражасини ҳисобга олиши шарт2.

Ҳаворий Павлус тушунтирган эдики, “Бизга берилган иноят бўйича ҳар биримизнинг ҳар хил инъомларимиз бор” (Рим. 12:6). У бизнинг ажратиб турувчи хусусиятларимизни санаган ва бизга хулқ–атворимиз ҳамда бизнинг ҳар биримизга Худо томонидан ато этилган ноёб хусусиятларимизни намоён қилишимиз зарур бўлган муносабатларимизга нисбатан хатти–ҳаракатларимизни уқтирган. Шубҳасиз, ҳаммамиз бизни бир–биримиздан фарқлаб турувчи қобилиятларга эгамиз. Айнан шулар бизнинг ўзига хослигимизни таъкидлайди.

Болалар ўзларининг бетакрор эканлигини ички сезги билан ҳис қилишлари мумкин, лекин сиз улар бошқа одамлардан фарқини, ўзининг ноёблигини англаётганига ишонч ҳосил қилишингиз керак; уларнинг бармоқ излари ноёб; уларнинг қорачиқлари тузилиши ҳар хил; уларнинг юзи ва танаси озгина бўлсада, бошқа юзлар ва таналардан ажралиб туради. Боаларга айнан улардан ҳар бирининг бетакрорлиги уларга катта қиймат беришини тушунишларига ёрдам беринг:

  • Уларнинг ҳар бири учун Худо алоҳида қобилият ато этган. Бу қобилиятлар туфайли болалар атрофдагиларга ўзининг меҳрини ифодалаши ва улар ҳақида ғамхўрлик қилиши мумкин. Худо уларнинг юрагига ноёб сифатлар буржини ташкил этувчи туғма мойиллик жойлаган. Болалар фақат ўзлари шунга лаёқатли бўлгани учунгина, уларни ҳам сизнинг оилангизда, ҳам ўздарининг оиласида намоён этишади. Болаларга ўзларининг қобилиятларини танишга ва уларни муносиб баҳолашига ёрдам беринг.
  • Худо болаларга шундай туғма мойиллик берганки, акс ҳолда улар олинган ахборотни қабул қила олишмасди, муҳим қарорлар қабул қила олишмасди, маълум бир ҳаракатларни амалга оширолмасди. Бу хусусиятлар жамланиб, ҳар бир фарзандингизни алоҳида шахс сифатида тавсифлайди. Болаларга уларнинг ҳар бирида туғма мойиллик қандай намоён бўлишини билишга ёрдам беринг ва улар билан биргаликда бу қобилиятни муносиб баҳоланг.
  • Худо болаларнинг кўнглига маълум бир афзал кўришларни солган нимадир уларни лоқайд қолдирмайди; нимадир уларда самимий қизиқиш уйғотади; улар ким биландир гаплашишаётганда ёки нима биландир шуғулланишаётганида нимадир уларни чексиз қувончга солади. Бу маъқул кўришлар болаларни Худо улар фақат ўзлари қила оладигандек ўз ҳаётий интилишларини татбиқ этишлари учун жўнатадиган йўналиш ва воқеликка йўллайди. Болаларга Худо томонидан инъом этилган мойилликни аниқлаб олишларига ва улар билан бирга бу мойилликларни муносиб баҳолашга ёрдам беринг.

 

Худо уни улуғлашингиз учун сизни ва болаларингизни бетакрор қилиб яратди. Бу У яратган нарсаларни севишингиз учун ягона тўғри ва муносиб важдир. Болаларни Худонинг ноёб ижодин севиш худбинлик эмаслигига ўргатинг. Унинг шарафига биз тавозе билан ўзимизнинг ноёблигимизга сажда қилмоғимиз лозим, «Чунки бутун борлиқ Худодан келиб чиққан, Худо орқали ва Худо учун мавжуддир! Унга то абад шон–шарафлар бўлсин!» (Рим. 11:36).

Эҳтимол, сиз ўсаётганингизда ота–онангиз сизнинг ноёблигингизни кўра билган ва сизга “йўл бошида” насиҳат бера билгандир. Ундай бўлса, ўз шахсингиз типини, ўзингизнинг алоҳида қобилиятингиз ва ҳаётий интилишларингизни аниқлай туриб, узоқ йўл босгансиз. Лекин агар сиз кўпчиликка ўхшасангиз, у ҳолда сизда ўз шахсингиз ҳақида қисман тасаввур ва тегишлича, ўзингизни умуман нотўғри баҳолаш бор. Шундай экан, сизга болаларга уларнинг ўзига хослигини очишга ёрдам бериш ва уларда ўз қадр–қимматини ҳис қилишни мустаҳкамлаш қийин бўлади. Айнан шунинг учун биз, ота–оналарнинг кўпчлигига болаларни ўз ноёбликларини англаш ва ўз қадр–қимматини ҳис қилишга эга бўлишларида ёрдам керак бўлади.

Балки, Жейн Кайз ва Кевин Жонсонниннг “Кимлигингни бил” китоби ва амалий қўлланмасидан бошқа бирорта китоб ёки ўқув курси сизга бу вазифани ҳал қилишингизга ёрдам берар. Ҳар биримизнинг ноёблигимиз ҳақида бу бобда айтиб ўтганларимдан кўпини мен уларнинг амалий қўлланмасидан олдим.*.

Умумий оилавий тажрибага эга бўлиш учун, сиз болалар билан бирга “Ўзингни топ” китобидан олинган материлларни қайта ишлашингиз мумкин. Сизда бутун оила бўлиб Худонинг ноёб яратганларининг асл қийматини топиш имкони бор. Бу сизга асосийси – ташқи кўриниш деган афсонани фош қилишга ёрдам беради.

_____________________

* Кевин ўз ҳаётини ёшларга хизмат қилиш ва уларнинг ота-оналарига фарзандларини замонавий худосиз дунё хавф-хатарларидан қандай муваффақиятли олиб ўтишни ўргатишга бағишлади. Жейн ёшлар ва катталарни касбга йўналтириш бўйича катта тажрибага эга. Уларнинг тавсияларидан фойдаланиш учун www.LifeKeys.com сайтига ўтинг. У ерда сиз китобни ҳамда катталар учун мўлжалланган “Кимлигингни билиб ол” ўқув курсини топишингиз мумкин. Ушбу нашрлар билан танишинг. – Муаллиф изоҳи.

 

Иккинчи афсона: асосийси - муваффақият

Ростгўй бўлайлик: биз натижа ҳамма нарсадан устун бўлган жамиятда яшаяпмиз. Муваффақиятга йўналган, бизнинг болаларимиз яшаётган жамият одамнинг фаолиятига ва у бу соҳада қанчалик муваффақиятга эришганига катта аҳамият беради. Албатта, сиз болаларингиз мактабда яхши баҳолар олишини, спортда жуда яхши қобилият намоён қилишини ва мусиқа, балет, расм чизишда муваффақиятга эршишини истайсиз. Лекин шу билан бирга ҳаммамиз, қайси фаолият турида бўлишидан қатъий назар, болаларимизнинг ўзига баҳо бериши муваффақият билан белгиланиб қолишидан уларни асрашни истаймиз..

Бейсбол мавсуми бошланадиган вақт келди. Ўша пайтда Шон ўн икки ёшда эди ва у Кичик лиганинг ўйинчиси эди. Ҳали биринчи ўйин бошланмасдан туриб, мен Шонга ва унинг жамоадаги ўртоқларига жуда муҳим эслатма беришни ўйлаб қўйгандим: уларнинг ҳар бири шунчаки бейсболчи сифатида эмас, балки ўз–ўзича бебаҳо. Маҳаллий кафелардан бирида ёнғоқ ва мевали музқаймоқ ейишга ҳуқуқ берувчи ўн иккита купон сотиб олиб, уларни бейсбол жамоасининг устозига бериб қўйдим.

  • Бу болалар учун, — дедим мен.
  • Яхши деди, — тренер илжайиб. — Зўр! Кўпроқ оталар мана шундай манфаатдорлик билдиришларини истаган бўлардим. Жамоамизнинг биринчи ғалабасидан кейиноқ мен болаларни кафега олиб бораман.
  • Э йўқ, — шу заҳоти эътироз билдирдим. — Сиз уларни биринчи мағлубиятидан кейин музқаймоқ билан силашингизни истайман. — Устоз менга ҳайрон бўлиб қаради. Меннг айтганларим унинг ғалаба, мағлубият ва мукофот ҳақидаги фикриги мос келмасди. Унга ўз ниятимни тушунтиришмга тўғри келди. — Сиз нима дейсиз билмадиму, лекин мен болаларнинг муваффақиятига эмас, балки уларнинг сайъ–ҳаракатига эътибор қаратишни истайман. Уларнинг сайъ–ҳаракатидан ҳам кўра кўпроқ улар Худонинг қиёфасидан андоза олиб ва Унга ўхшаб яралганликларига эътибор қаратмоқчиман. Менинг ўғлим Худонинг қиёфасидан андоза олиниб унга ўхшаб яралган, шунинг учун чексиз қимматга ва ўз қадрини билиш ҳиссига эга. Мен санаб ўтган хислатлардан бирортаси ҳам бейсбол билан ҳеч ҳам боғланмаган. Агар бутун ҳаётим давомида у бирорта ҳам иннинг*да ўйнамаган бўлса ҳам, мен уни чексиз қадриятга эга инсон сифатида қабул қилаверардим.

____________________________

* Иннинг – бейсболдаги вақт оралиғи. Ҳар бир иннинг икки қисмдан иборат: 1-қисмда – битта жамоа ҳимояда ўйнайди, бошқаси эса ҳужумда; 2-қисмда – жамоалар ўрин алмашишади.

 

Тренер менга узоқ ва диққат билан қараб турди. Охирида айта олган гапи шу бўлди: «Ғалати!»

Тўғри, у менинг илтимосимга кўра, купонларни ишлатишга рози бўлди.

Мавсум бошланди ва Шоннинг жамоаси энг биринчи ўйинларни ютиб чиқди, лекин жамоа учинчи ёки тўртинчи ўйинни ютқазиб қўйди ва мураббий менга берган сўзининг устидан чиқди. У ҳар бир ўйинчига музқаймоқ харид қилишга купон берди ва жамоа тўлиқ таркибда ўз мағлубиятини “нишонлаш”га кетди.

Шон камида беш марта менга музқаймоқ учун миннатдорчилик билдирди. Яқин икки ҳафта ичида унинг жамоасидан уч бола менинг ёнимга келди ва менга меҳмон қилганим учун миннатдорчилик билдирди. Унинг Жесси исмли жамоадош ўртоғи шундай деди: «Жаноб Макдауэлл, музқаймоқ учун катта раҳмат. Ютган ёки ютқазганимизга қарамай, сиз бизларни ажойиб болалар деб ҳисоблар экансиз. Мана бу бошқа гап!»

Шон ва унинг жамоадош ўртоқларига етказмоқчи бўлган фикрим уларнинг инсоийлик қадр–қиммати ҳеч ҳам бейсболда ютиб чиқиш қобилиятларига боғлиқ эмаслигини уқтиришдан иборат эди. Уларнинг қадр–қиммати улар Худодан андоза олиб ва унга ўхшаб яралганлари учун ўз аҳамияти ва қимматига эгалигига асосланган. Бундан ташқари, Шоннинг менинг кўз ўнгимдаги қиммати у менинг ўғлим, мен эса унинг отаси эканлигим билан мустаҳкамланди.

Болаларингиз улар сизнинг ўғилларингиз ёки қизларингиз эканлиги боис сиз қанчалик уларнинг қадрига етишингизни билишлари учун ҳамма имкониятлардан фойдаланинг. Гап уларнинг муваффақияти тан олишга арзимаслигида эмас. Арзиганда қандоқ арзийди. Лекин улар ютуқлар ва омадсизликлар уларнинг сизнинг кўз ўнгингиздаги асл аҳамияти ва қимматини белгилаб бермаслигини тушунишлари керак.

Болаларимиз ўзларининг ўзлаштириш табелларини олишганда, “асосийси – муваффақият” деган афсонани фош қилишга ажойиб имконият туғилади. Агар боланинг баҳолари яхши бўлса, унга тахминан шундай деб айтинг: «Сен сарфлаган куч–ғайрат ва эришган яхши натижани жуда қадрлайман. Лекин сени фақат аъло ўқиганинг учунгина яхши кўрмайман ва ҳурмат қилмайман. Агар табелингда бирорта беш бўлмаса ҳам, мен сени барибир шундай яхши кўраверардим».

Болаларнинг эътиборини уларнинг муваффақиятлари ва ютуқларига боғлиқ бўлмаган инсонийлик қадр–қимматига қаратинг. Бунинг учун қуйидаги жумлалар мос келади:

  • Сен жуда истеъдодлисан!»
  • Сенда ажойиб ҳазил ҳисси бор».
  • Сенинг иштиёқингни қадрлайман».
  • Сен жуда кўнгилчансан!»

Атрофдагиларга ғамхўрлик қилиш, жасурлик, сабр ва қатъият каби сифатларга эътибор берар эканмиз, биз болаларга уларнинг шахсий хислати бизга муваффақиятларидан кўра муҳимроқ эканлигини билдириб қўямиз. Ота–оналарнинг болаларга айнан шундай муносабати уларга ўз қадрини билиш ҳиссига тўлақонли эга бўлишларига имкон беради. Улар ўзларини қандай бўлса шундайлигича яхши кўришин ўрганишади, бу уларнинг одамларга меҳри учун соғлом асос бўлиб хизмат қилади.

 

Учинчи афсона: асосийси – жамиятдаги мақом

Бу афсона “мен жамиятда қандай ўрин эгллаганман?” деган савол билан ҳамроҳ. Агар боланинг тасаввурида унинг аҳамияти оммавийлик, олтин ёшлар қаторига қўшилиш, дизайнер қўлидан чиққан кийим кийиш ёки синф рахбарлигига сайланиш каби мезонларга боғлиқ бўлса, у ҳойнаҳой замонавий жамиятда кенг тарқалган ижтимоий мақомнинг муҳимлиги ҳақидаги афсона тарафдорларининг сафини тўлдириб бўлибди. Болалар ва катталарнинг кўпчилиги сезиларли таъсир, обрў ёки одамлар устидан назоратга эга бўлмагунларича ўзларини ноқулай сезаверишади. Уларга ўз қадр–қиммати атрофидагиларнинг кўз ўнгида эгаллаган ҳолатларига боғлиқдек бўлиб туюлаверади. Ижтимоий тан олинишнинг бундай турини мен рамзий мақом деб атайман. Бу мақомни йўқотишлари билан кўп одамларнинг ўзига баҳо беришлари кескин пасайиб кетади.

Рамзий мақом ўз қадр–қимматини тўла ҳис қилишга имкон бермаслигининг сабаби шундан иборатки, ижтимоий тан олишнинг бу тури ўз шахси ҳақида хато тасаввурни шакллантиради. Кўп болалар (катталар) қувиб юрадиган рамзий мақом — вақтинчалик, бўш ва одамни толиқтирадиган ҳодисадир. Бугун унинг эгаси битириш кечасининг қироли ёки баскетбол юлдузи бўлиб, шуҳратга бурканган бўлса, эратага уни ҳамма унутиб юборади. Рамзий мақомга эришишишни одамни толиқтирадиган машғулот қиладиган нарса — уни сақлаб қолиш учун доим ортидан қувиб юришдир. Жамият томонидан бундай тан олиниш сақлаб қолишга уринишнинг беҳудалиги ҳақида шоҳ Сулаймон бир замонлар гапириб ўтганди:

 

“... бир йигит ўз юртида камбағал бўлиб туғилиб, қарзини тўлай олмай қамоққа тушиб қолиши мумкин. Лекин қамоқдан чиққандан кейин келажакда шоҳ бўлиши ҳам мумкин. Шоҳнинг вориси бўлган ўша йигитни қўллаб–қувватлашга тайёр бўлган, мана шу дунёда яшаётганларни кўрдим. Унга эргашганлар сон–саноқсиз бўлиб кетиши, унинг обрўси ортиши мумкин. Шундай бўлса ҳам, келажак авлод уни рад қилади. Ҳа, бу ҳам беҳуда экан, шамолнинг орқасидан қувишдай экан!” (Воиз 4:14–16).

 

Боланинг инсонийлик қадр–қиммати унинг ташқи кўриниши, муваффақиятлиги ёки у эришмоқчи бўлаётган рамзий мақоми билан белгиланмайди. Унинг қадри уни Ўзидан улги олиб ва Ўзига ўхшаш қилиб яратган Худо томонидан белгилаб қўйилган. Ота–оналарнинг вазифаси — болаларнинг ҳар бири бу далилни қабул қилиши ва Худонинг назарида ўзини бетакрор ва мутлақо қадрли деб билиш тушунчасини мустаҳкамлашдир.

Айтиб ўтилганидек, бизнинг ўзимизга баҳо беришимиз кўп жиҳатдан ўзимиз учун жуда муҳим одам деб тасаввур қилишимз билан белгиланади. Масалан, агар хотиним мени меҳрибон эр деб ҳисобласа, мен унга ишонишга мойилман, чунки у — менинг ҳаётимдаги энг муҳим одам бўлиб, токи унда мен ҳақимда шундай фикр шаклланган экан, мен бу фикрга қўшилишга мойилман.

Худо бизга бизнинг муҳимлигимизни билдириб қўйган, токи У— ҳаётимиздаги энг муҳим зот экан, биз Унинг биз ҳақимиздаги тасаввурини ўзимизга берилган баҳо сифатида қабул қилишимиз шарт. Исо Ўз издошлари ҳақида бизга бир неча жуда муҳим тафсилотларни айтган:

 

“Осмондаги Отам Мени қандай севган бўлса, Мен ҳам сизларни шундай севдим. <...> Менинг шодлигим қалбингизни тўлдирсин деб, сизларга бу сўзларни айтдим. <...> Мен сизларни энди қул деб атамайман. Қул хўжайини нима қилишини билмайди. Сизларни дўстларим дейман, чунки Отамдан эшитган ҳамма нарсани сизларга айтдим. Сизлар Мени эмас, Мен сизларни танладим...”  (Юҳ. 15:9, 11, 15–16)

 

Исонинг сўзларига қараганда, сиз билан биз — Унинг дўстларимиз, бизларни У яхши кўради ва танлаб олган! Ҳаворий Павлус бу рўйхатни давом эттиради. Эсда тутинг, қуйида санаб ўтиладиганларнинг ҳаммаси — сизга бевосита тааллуқли бўлган ҳақиқатдир. Сиз бунга жамиятдаги мақомингиз туфайли муносиб бўлмагансиз ва эришмагансиз. Бу биз ҳақимиздаги Худонинг сўзларидир:

  • барча руҳий баракаларни Масиҳ орқали сизларга берди (Эф. 1:3);
  • Худо сизни дунё яратилишидан олдин танлади. Энди сиз Худонинг олдида муқаддас ва бенуқсон, бир–бирингизга меҳр боғлаган инсонлар бўла оласиз (4–оят);
  • Худо сизни Исо Масиҳ орқали Ўзига фарзанд қилиб олишни азалданоқ қарор қилган эди. Худонинг хоҳиш–иродаси шу бўлиб, бундан У ҳузур–ҳаловат топди (5–оят);
  • “Масиҳнинг тўкилган қони орқали Худо сизни кечириб, гуноҳларингиздан озод қилди (7–оят);
  •  
  • Худо сизни Масиҳ билан бирга тирилтирди ва сизга самода У билан бирга жой берди. (Эф. 2:6);
  • излар –  Худонинг ижодисиз (10–оят)*;
  • Сизлар Исо Масиҳ орқали, Унинг тўкилган қони туфайли Худога яқинлашдингиз. (13–оят);
  • Биронта мавжудот ҳам сизни... Худонинг меҳр–муҳаббатидан жудо қилишга қодир эмас. (Рим. 8:39).

______________________

* Муқаддас Каломнинг инглизча таржимасида “masterpiece” сўзи ишлатилган.  “Masterpiece” - дурдона деб таржима қилинади.

 

Булар У сизни Муқаддас фазанд деб билиб, сизлардан яширмайдиган Илоҳий ҳақиқатлардан баъзилари, холос. Бу Осмонлар Отаси – ҳаётимиздаги энг муҳим зотнинг фикри бўлганлиги боис, бу фикрни қабул қилинг ва уни ўз фикрингиз деб билинг. Худонинг сиз ҳақингиздаги фикри ва Унинг сиз ҳақингизда айтилган сўзлари ўзинигзнинг наздингизда сизнинг ўзиингизга баҳо беришингизни мустаҳкамласин. Худонинг бу ҳақиқатини қабул қилганларни ўз қадр–қимматини соғлом ҳис қилиш кутмоқда.

Шу тариқа сиз болаларингизнинг ҳам ўзига баҳо беришларини мустаҳкамлашингиз мумкин. Агар болалар жамиятдаги мақом ўта муҳимлиги ҳақидаги афсона тарафдорига айланиб бўлишган бўлса, бу афсонани ўз фойдангизга буринг, бунинг учун уларнинг диққатини рамзий мақомдан уларнинг Ердаги отаси мақомига эга бўлган ўзингизга қаратинг. Худди шу нарсани Осмонлар Отаси бўлган Худога нисбатан ҳам амалга оширинг. Болаларга қуйидагиларни иложи борича кўпроқ такрорлашни эсдан чиқарманг:

  • Мен сенинг Отанг деб аталишимдан фахрланаман».
  • Худо ҳам сенинг Осмондаги Отанг деб аталишидан фахрланади».
  • Худо сен Унинг оиласининг бир қисмига айланишингни истаган ва мен У сени Ўз оиласига чақирганидан жуда хурсандман».
  • Худо сени Ўз оиласига қабул қилган».
  • Мен сени кечира олмайдиган бирорта ҳам қилмиш йўқ».
  • Худонинг шафқати ҳар биримизга тегишли».
  • Сен ноёбсан ва сен менинг ўғлим (қизим) эканлигингдан фахрланаман».
  • Сен — Худонинг ноёб ижодисан».
  • Сен менинг фамилиямдасан ва менинг оилам аъзосисан».
  • Сен Исога тегишлисан ва Унинг оила аъзосисан».
  • «Мени сенга бўлган меҳримдан маҳрум қиладиган бирорта ҳам қилмиш йўқ! Сен ҳар доим менинг суюкли ўғлим (қизим) бўласан».
  • Сени Худонинг севгисидан ажратадиган бирорта ҳам куч йўқ».

 

Сиздан фарқли равишда, болалар ҳар доим ҳам ўзларининг асл баҳосини англайвермайди ёки ҳис қилавермайди. Ташқи ғовларни енгиб ўтиш ва болалар ўзларининг ишончсизлигини яширишни ўрганиб олган ниқобларни йиртиб ташлаш учун ҳамма имкониятлардан фойдаланинг. Токи улар сиз уларни қанчалик юқори баҳолашингизни билиб қўйишсин.

Болалар уларнинг Ердаги отаси, сиз ва Самовий Отаси, Худо уларни қанчалик қадрлашини билгач, улар аста–секин ўз қадрини билишнинг соғлом ҳиссига эга бўлиб боришади ва ана шунда уларга худбинликка қарама–қарши тарзда ўзига бўлган табиий муҳаббат худбинона бўлмаслигини тушунтириб бера оласиз.

 


 

Книга на узбекском языке - 10 ОБЯЗАТЕЛЬСТВ ОТЦА. Как сделать свое влияние на детей глубоким и плодотворным
Автор: Джош Макдауэлл

Если вы отец — молодой, старающийся не заснуть на работе из-за хронического недосыпания, или бывалый, закаленный многолетними родительскими коллизиями, — эта книга для вас! Книга знаменитого американского проповедника Джоша Макдауэлла рассказывает о тех обязательствах, которые автор взял на себя перед Богом, своей семьей и самим собой ради того, чтобы воспитать в своих детях почтение к Господу и родителям. Практические рекомендации, которые автор дает на основе личного опыта и библейской мудрости, будут полезны и молодым, и бывалым отцам, желающим сделать свое влияние на детей глубоким и благотворным. В конце нее читателей ждет бонус: тест на определение основных эмоциональных потребностей.

Содержание: Предисловие
Глава 1. Так что же делать отцу?
Глава 2. Первое обязательство. Постараться всегда с любовью говорить ребёнку истину
Глава 3. Второе обязательство. Постараться нести ответственность не за ребёнка, а перед ним. Часть первая
Глава 4. Второе обязательство. Постараться нести ответственность не за ребёнка, а перед ним. Часть вторая
Глава 5. Третье обязательство. Постараться быть ребёнку примером для подражания
Глава 6. Четвёртое обязательство. Постараться объяснить ребёнку, Кто такой Бог и на кого Он похож
Глава 7. Пятое обязательство. Постараться научить ребёнка не быть эгоистом
Глава 8. Шестое обязательство. Постараться объяснить ребёнку, что такое настоящая любовь
Глава 9. Седьмое обязательство. Постараться научить ребёнка отличать добро от зла
Глава 10. Восьмое обязательство. Постараться объяснить ребёнку Божий замысел интимных отношений
Глава 11. Девятое обязательство. Постараться объяснить ребёнку, почему мы верим в то, во что мы верим
Глава 12. Десятое обязательство. Постараться воспитать в ребёнке благодарное сердце
Послесловие. "Я сделаю всё возможное"
Тест на определение эмоциональных потребностей
Примечания

Джош Макдауэлл - Отанинг 10 мажбурияти Аудиокитоб Узбек тилида

Аудио Кутубхона: https://t.me/audio_kito_bot (telegram) kitoblar olami



Shu bobni eshitish:


AUDIOKITOB ►
butun kitobni tinglang

Kitoblar

Qaysi kitoblarni tinglashni istaysiz?
Qaysi kitoblarni tinglashni istaysiz?

docs.google.com/forms

Xush kelibsiz!

Яхши аудио Китоблар
Audiokitoblar Uzbek tilida


Kinolar va Multiklar
Kinolar Uzbek tilida


Audiokitob - Injil Uzbek tilidagi. Yangi Ahd
Audiokitob Injil Uzbek tilidagi. Yangi Ahd


Аудио Кутубхона
Audiokitob Uzbek tilida

Telegram bot: @audio_kito_bot
Kanal: @kitoblar_elektron_uz



Sharhlar

...ҳар куни — байрамнинг биринчи кунидан охирги кунигача Худонинг Таврот китобидан ўқиб берди...

...kunidan oxirgi kunigacha Xudoning Tavrot kitobidan o‘qib berdi...
Naximiyo 8:18



Yaxshi audio kitoblarni yuklab oling uzbek tilidagi

Дарбадар ўгилнинг қайтиши (Генри Нувен)    Худо жуда яқин келди (Макс Лукадо)    Эски Аҳд аёллари ҳақида вазлар (Чарлз Спержен)    Iso bizning taqdirimiz (Vilgelm Bush)    Сиз осмонда қилолмайдиган иш (Марк Кехилл)    Дарбадар ўғил (Чарлз Спержен)    Ҳомиладорлигим кундалиги (Вера Самарина)    Иброҳимнинг оиласи: парчаланган шажарани шифолаш (Дон Мак-Керри)    Зулматдаги нур (Доктор Джеймс ва Ширли Добсон)    Митти Тиллақўнғиз ва Серқуёш ўтлоқзор аҳолиси (Майя Огородникова)    Подшоҳнинг сири  (Урусла Марк)    Яна қароқчилар қўлидами? (Урусла Марк)    Қароқчиларникидай  эмас (Марк Урусла)    Эътиқод уфқлари (Георгий Винс)    (Биродар Андрей ва Алекс Янсен) Сирли масиҳийлар    Масиҳийлик таълимоти асослари (Роберт Спраул)    Ҳаёт бўронларига бардош беринг (Пол Эстебрукс)    Абадийликка ишонаман (Николай Ерофеевич Бойко)    Ўсмир ибодатининг кучи (Сторми Омартиан) kitob Uzbek tilida    Чегарасиз хает (Ник Вуйчич) kitob Uzbek tilida    Севимли инсоннинг ҳаёти (Генри Нувен) kitob Uzbek tilida    Довюраклар (Макс Лукадо) kitob Uzbek tilida    Бирга қилинган ибодатнинг қудрати (Сторми Омартиан) kitob Uzbek tilida    Хузур халоват амрлари (Джон Макартур) kitob Uzbek tilida    Саботли инсон (Джош Макдауелл) kitob Uzbek tilida    Shijoatkor (Nik Vuychich) kitob Uzbek tilida    Мақсад Сари Йўналтирилган Ҳаёт (Рик Уоррен) kitob Uzbek tilida    Чалғитиш номли душман (Джон Мэйсон) kitob Uzbek tilida    Мафтункор Гўзаллик (Джон ва Стейси Элдридж) kitob Uzbek tilida    Севги ва ҳурмат (Эмерсон Эггерих) kitob Uzbek tilida    Ayollar... (Nensi Demoss) kitob Uzbek tilida    Хакиат асоси (Джон Стотт) kitob Uzbek tilida    ИБОДАТГЎЙ АЁЛНИНГ КУЧИ (СТОРМИ ОМАРТИАН) kitob Uzbek tilida    ТЎҒРИ ҚАРОР (Джош ва Дотти Макдауэлл) kitob Uzbek tilida    Нега? (Филип Янси) kitob Uzbek tilida    Hayotdagi yetakchilik va ijodiy salohiyat (Rik Joyner) kitob Uzbek tilida    Ishayo 53 sharxlar (Mitch Gleyzer) kitob Uzbek tilida    Xudoga qay tarzda manzur bolish mumkin (Robert Charlz Spraul) kitob Uzbek tilida    Mukaddas ruxning siri (Robert Charlz Spraul) kitob Uzbek tilida    Ota-ona ibodatining kuchi (Stormi Omartian) kitob Uzbek tilida    Muhabbat tilsimi (Djosh Makdauell) kitob Uzbek tilida    Xudoning qalbiga mos erkak (Jim Jorj) kitob Uzbek tilida    Enaga yordamga shoshadi (Mishel Larou) kitob Uzbek tilida    Bolaning nazaridagi qahramon (Djosh Makdauell) kitob Uzbek tilida    G‘alamisning xati (Klayv Steyplz Lyuis) kitob Uzbek tilida    Dolzarb Savollarga Javoblar (James Paker) kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Bolalar Audiokitob Uzbekcha    Bolalar kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Hamdu Sanolar Uzbekcha    Hamdu Sanolar - Imon yuli. Uzbek musika



Kitobook – Kitoblar, AudioKitoblar: Инжил ва Muqaddas Kitob ва Инжил Каракалпак