Муқаддас Китобнинг Ойдин Ҳикоялари ўзбек тилида.
1. Дунёнинг яратилиши
1.) Азалда ҳаммаси қандай бўлгани ва яратилгани ҳакида. Олти кун ичида Худо мавжудотни яратди. Биринчи куни Худо ерни яратди. Худо ҳали бошқа ҳеч нарса яратмагани учун, ер юзи қоронғу ва бўм-бўш бўлиб, сув узра Худонинг Руҳи парвоз этар эди.
2.) Шунда Худо: “Ёруғлик бўлсин!” — деди ва ёруғлик пайдо бўлди. Худо ёруғлик яхши эканини кўрди ва уни “кун” деб атади. У ёруғликни зулматдан ажратиб, зулматни “тун” деб атади. Ерни ва ёруғликни Худо биринчи куни яратди.
3.) Яратилишнинг иккинчи куни Худо: “Сувни устида гумбаз пайдо бўлсин” — деди ва гумбаз пайдо бўлди. Худо уни “осмон” деб атади.
4.) Яратилишнинг учинчи куни Худо: “Сув бир жойга йиғилсин ва қуруқлик пайдо булсин” — деди. У қуруқликни “ер” деб, сувларни эса “денгиз” деб атади. Худо Ўзи яратган барча нарсаларга қаради ва уларнинг яхши эканлигини кўрди.
5.) Кейин Худо: “Ер юзида барча турдаги ўсимликлар ва дарахтлар ўссин” деб айтди ва шундай бўлди. Худо Ўзи яратганларига қараб, уларнинг яхши эканлигини кўрди.
6.) Яратилишнинг тўртинчи куни Худо: “Осмонда ёритқичлар бўлсин!” деб айтди. Ва осмонда қуёш, ой ва юлдузлар пайдо бўлди. Худо уларни ер юзини ёритиш, ҳамда кунларни ва тунларни, йилларни ва фаслларни алмашишини кузатиш учун яратди. Худо Ўзи яратганига қараб, унинг яхши эканлигини кўрди.
7.) Бешинчи куни Худо: “Сув тирик жониворлар билан тўлсин ва осмонда қушлар учсин!” - деди. Шундай қилиб Худо сувда сузадиган жониворларни ва барча қушларни яратди. Худо уларга қараб, улар яхши эканлигини кўрди ва уларни дуо қилди.
8.) Яратилишни олтинчи куни Худо: “Ер юзи барча турдаги ҳайвонларга тўлсин” — деб айтди ва Худо айтганидек бўлди. Ҳайвонларнинг баъзилари уй ҳайвонлари, баъзилари ёввойи ҳайвонлар ва қолганлари судралувчилар эди. Худо уларга қараб, уларнинг ҳам яхши эканлигини кўрди.
9.) Сўнг Худо деди: “Ўз суратимизда, Ўзимизга ўхшаган инсонларни яратамиз. Улар ер ва яратилган барча жониворлар устидан ҳокимиятга эга бўладилар”.
10.) Худо тупроқни олиб, ундан одамни ясади ва унга ҳаёт нафасини пуфлади. Бу инсон Одам Ато деб номланди. Сўнг Худо катта боғ яратиб, боғни парвариш қилсин деб, Одам Атони у ерга жойлаштирди.
11.) Худо боғнинг ўртасида иккита ўзгача дарахтни ўстирди — ҳаёт дарахти ва яхшилик билан ёмонликни билиш дарахти. Худо Одам Атога боғдаги барча дарахтларнинг мевасини ейишга руҳсат бериб, фақат яхшилик ва ёмонликни билиш дарахтининг меваларини емасликни буюрди. Бу дарахтнинг мевасини еган кунинг ўласан, деб Худо Одам Атони огоҳлантирди.
12.) Сўнг Худо: “Одамнинг ёлғиз бўлиши яхши эмас. Одам Атога ёрдамчи керак”, деди. Худо унинг олдига ҳайвонларни олиб келди, ва Одам Ато ҳайвонларга ном берди. Аммо ҳеч бир ҳайвон Одам Атога ёрдамчи бўла олмади.
13.) Шундан Худо Одам Атони қаттиқ ухлатиб қўйди. Ухлаб ётганида қовургаларидан бирини олиб, ундан аёлни яратди ва уни Одам Атонинг олдига олиб келди.
14.) Одам Ато аёлни кўриб деди:- “Ва ниҳоят у менга ўхшаш экан! У аёл деб аталади, чунки у эркак кишининг қовурғасидан олинган”. Шу сабабдан инсон ота-онасини қолдириб ўз хотини билан бир тан бўлади.
15.) Худо эркак ва аёлни Ўз суратида яратганидан кейин уларни: “Зурриётингиз кўп бўлсин, ер юзини тўлдиринглар!”- деб дуо қилди. Худо Ўзи яратганларининг яхши эканлигини кўриб, жуда хурсанд бўлди. Бу яратилишнинг олтинчи куни эди.
16.) Еттинчи кунга келиб, Худо Ўз ишларини тугатди. У еттинчи кунни марҳаматлади ва муқаддас деб эълон қилди, чунки У шу кунда яратиш фаолиятини ниҳоясига етказган эди. Коинот ва бутун борлиқ шу тариқа яратилган.
Муқаддас Китоб ҳикояси Ибтидо 1-2 дан олинган
Муқаддас Китобнинг Ойдин Ҳикоялари ўзбек тилида.
Ҳикоялар китоби: 1. Таврот - Одам Ато, Нуҳ, Иброҳим, Исҳоқ, Исмоил, Мусо. 2. Забур - Довуд. 3. Инжил - Исо.
Muqaddas Kitobning Oydin Hikoyalari o‘zbek tilida.
Hikoyalar kitobi: 1. Tavrot - Odam Ato, Nuh, Ibrohim, Is'hoq, Ismoil, Muso. 2. Zabur - Dovud. 3. Injil - Iso.
Kirish
Ibtido kitobi Tavrotning birinchi kitobidir. Mazkur kitobda olamning yaratilishi, inson zotining paydo bo‘lishi, Isroil xalqining kelib chiqishi to‘g‘risida so‘z yuritiladi. Butun borliqni, yer yuzidagi jamiki xalqlaru shohliklarni, insoniyat tarixini yagona Xudo boshqarishiga kitobda alohida urg‘u beriladi.
Ibtido kitobining birinchi qismida (1-11–boblar) olam va insoniyatning Ibrohim payg‘ambargacha bo‘lgan davri hikoya qilinadi. Xudo hamma narsani juda ajoyib qilib yaratgan edi, lekin ilk yaratilgan ikki inson — Odam Ato bilan Momo Havo Xudoga itoat etmadilar. Ularning itoatsizligi tufayli dunyoga gunoh kirib keldi. Insonlar shu qadar gunohga botib ketdilarki, Nuh payg‘ambardan va uning oilasidan tashqari, jamiki insoniyatni qirib tashlash uchun Xudo yer yuziga to‘fon yuborishga qaror qildi. Nuh va uning oilasi Xudoga itoat etardi, shuning uchun Xudo Nuhga: “O‘zingni, oilangni, hayvonlar va qushlarning har bir turini saqlab qolish uchun katta kema yasa”, deb amr etdi. To‘fondan keyin odamzod yana yer yuzi bo‘ylab yoyildi. Lekin ularning ko‘pchiligi yana Xudoga itoat etmay qo‘ydi.
Ibtido kitobining qolgan qismi (12-50–boblar) Ibrohim va uning xonadoni tarixiga oid voqealarni qamrab oladi. Xudo Ibrohim xonadonini, O‘zimning xalqim qilaman, deb tanlab oladi. Ibrohim va uning xotini Sora befarzand edilar, lekin Xudo ularga farzand va’da qilib, o‘sha farzand orqali jamiki xalqlarga baraka berishini aytadi.
Xudoning amri bilan Ibrohim va Sora o‘zlarining ona yurtini tark etib, Kan’on yurtiga ko‘chib boradilar. Xudo bu yurtni ularning nasliga berishni va’da qilgan edi. Ibrohim bilan Sora ancha keksayib qolganlarida, Xudo O‘z va’dasini bajarib, ularga o‘g‘il ato etadi, ular o‘g‘lining ismini Is’hoq qo‘yadilar. Is’hoq ikki o‘g‘il ko‘radi, o‘g‘illariga Yoqub va Esov deb ism qo‘yadi. Yoqub o‘n ikki o‘g‘il ko‘radi. Ular Isroilning o‘n ikki qabilasiga asos soladilar.
Kitobning oxirida Yoqubning o‘g‘li Yusuf haqida hikoya qilinadi. Yusufning aka–ukalari uni Ismoiliy savdogarlarga qul qilib sotib yuborishadi. Lekin vaqti kelib, Yusuf Misr hokimi bo‘ladi. Shu orqali u qahatchilik davrida Misr xalqini va otasi Yoqubning butun xonadonini qutqarib qoladi. Mazkur kitobning mohiyati shundan iboratki, Xudo insoniyat taqdirini boshqaradi, yuz berayotgan hamma hodisalarni nazorat qiladi, hatto insonning yomon niyatiyu qabih ishlarini O‘zining ezgu rejasini amalga oshirish uchun ishlatadi. Misr yurtida Yusuf aka–ukalariga shunday deydi: “Sizlar menga ravo ko‘rgan yomonlikni Xudo yaxshilikka ishlatdi. Son–sanoqsiz odamlarni saqlab qolish uchun U meni shu yerga olib keldi.” (Ibtido 50:20)