Матто 20 bob
1 Осмон Шоҳлиги эрта саҳарда узумзорига мардикорлар ёллагани чиққан боғ эгасига ўхшайди.
2 Боғ эгаси мардикорларга, сизларга бир кумуш тангадан, одатдаги бир кунлик иш ҳақини тўлайман, деб улар билан келишибди. Сўнг уларни ўзининг узумзорига юборибди.
3 Соат тўққизларда у бозор майдонига чиққан экан, бекор турган бир неча одамларни кўриб,
4 уларга: — Сизлар ҳам менинг узумзоримга боринглар, тегишли иш ҳақингизни тўлайман, — дебди. Улар борибди.
5 Боғ эгаси соат ўн иккиларда ва учда бозор майдонига чиқиб, яна шундай қилибди.
6 Соат бешларда тағин бозор майдонига борса, бекор турган яна бошқаларни кўрибди–да: — Нега сизлар бу ерда кун бўйи бекор турибсизлар? — деб сўрабди.
7 Улар: — Ҳеч ким бизни ишга ёлламади, — деб жавоб берибдилар. Шунда боғ эгаси: — Сизлар ҳам менинг узумзоримга бориб ишланглар, — дебди.
8 Кеч бўлганда, узумзор эгаси ўзининг ишбошисига: — Мардикорларни чақириб, уларга иш ҳақларини бер. Охир келганлардан бошлагин, биринчи келганларга охирида берасан, — деб буюрибди.
9 Шундай қилиб, соат бешларда иш бошлаганлар бир кумуш тангадан олишибди.
10 Биринчи келганларга ҳақ тўлаш навбати келганда, улар: “Биз кўпроқ оламиз”, деб ўйлабдилар. Аммо уларнинг ҳар бирига ҳам бир кумуш тангадан берилибди.
11 Улар пулларини олгач, боғ эгасига норозилигини билдира бошлашибди:
12 — Манави охирги келганлар бир соатгина ишлашди, биз эса кун бўйи жазирамада меҳнат қилдик. Аммо сиз бизнинг меҳнатимизни уларнинг қилган иши билан тенг кўрдингиз.
13 Боғ эгаси улардан бирига шундай деди: — Дўстим, мен сенга ноҳақлик қилганим йўқ. Сен билан бир кумуш тангага келишган эдик–ку!
14 Энди ҳақингни олгин–у, жўна. Мана бу охирги келганларга сен билан баравар иш ҳақи беришни хоҳладим.
15 Ўзимнинг пулимни хоҳлаганимча сарф қила олишга ҳақим йўқми?! Ёки менинг сахийлигимни кўролмаяпсанми?
16 Шундай қилиб, охиргилар биринчи бўладилар, биринчилар эса охирги бўладилар.”
17 Исо Қуддусга кетаётганда, ўн икки шогирдини четга олиб, уларга деди:
18 — Мана, биз Қуддусга кетяпмиз. У ерда Инсон Ўғли бош руҳонийлар ва Таврот тафсирчилари қўлига тутиб берилади. Улар Инсон Ўғлини ўлимга маҳкум қиладилар.
19 Сўнг ғайрияҳудийларга топширадилар. Ғайрияҳудийлар Уни ҳақоратлайдилар, қамчилайдилар ва хочга михлайдилар. Аммо учинчи куни У тирилади.
20 Ўша пайтда Забадиёнинг хотини икки ўғлини бошлаб, Исонинг олдига келди. У Исодан бир нарса илтимос қилмоқчи бўлиб, Унга таъзим қилди.
21 Исо аёлдан: — Нима истайсиз? — деб сўради. — Шоҳлигингизда ўғилларимнинг бири Сизнинг ўнг томонингизда, бири чап томонингизда ўтирсин! — деди Унга аёл.
22 Исо шундай деди: — Сизлар нима сўраётганингизни билмайсизлар. Мен ичадиган азоб косасидан сизлар ича оласизларми? — Ича оламиз! — деб жавоб берди улар.
23 Исо уларга деди: — Сизлар–ку Мен ичадиган азоб косасидан ичасизлар, аммо Менинг ўнг ва чап томонимда ўтиришга рухсат бериш Ўз ихтиёримда эмас. Бу ўринни осмондаги Отам кимларга атаган бўлса, ўшаларники бўлади.
24 Исо эса уларни ёнига чақириб, деди: — Бутпарастларга қаранглар, уларнинг ҳукмдорлари халқларига ўз ҳукмини ўтказадилар, катта амалдорлари элга зўравонлик қиладилар.
25 Исо эса уларни ёнига чақириб, деди: — Бутпарастларга қаранглар, уларнинг ҳукмдорлари халқларига ўз ҳукмини ўтказадилар, катта амалдорлари элга зўравонлик қиладилар.
26 Аммо сизларнинг орангизда бундай бўлмасин. Аксинча, орангизда ким катта бўлишни истаса, сизларга хизмат қилсин.
27 Орангизда ким биринчи бўлишни истаса, сизларга қул бўлсин.
28 Ахир, Инсон Ўғли ҳам Ўзига хизмат қилдириш учун эмас, балки Ўзи бошқаларга хизмат қилиш ва Ўз жонини фидо қилиб, кўпларни озод қилиш учун келган.
29 Исо билан шогирдлари Ериходан кетар эканлар, бир талай оломон Исога эргашди.
30 Йўл бўйида иккита кўр одам ўтирган эди. Улар олдиларидан Исо ўтиб кетаётганини эшитиб: — Эй Ҳазрат, Довуд Ўғли, бизларга раҳм қилинг! — деб бақирдилар.
31 Оломон эса: — Жим бўлинглар! — деб уларга дўқ қилди. Улар эса янада қаттиқроқ бақириб: — Эй Ҳазрат, Довуд Ўғли, бизларга раҳм қилинг! — деб фарёд қилишарди.
32 Исо тўхтаб, уларни ёнига чақирди–да: — Мендан нима истайсизлар? — деб сўради.
33 Улар: — Ҳазрат, кўзларимиз очилсин! — дейишди.
34 Исонинг уларга раҳми келиб, кўзларига қўл теккизди. Шу заҳоти уларнинг кўзлари очилди. Сўнг улар Исонинг ортидан эргашдилар.