Роберт Спраул. Масиҳийлик таълимоти асослари - (30-боб) Китоб Ўзбек тилида
Masihiylik ta'limoti asoslari (Robert Spraul) O‘zbek tilida Audiokitob
МУНДАРИЖА
Муқаддима
Кириш
БИРИНЧИ ҚИСМ. Ҳақиқат
1-боб. Илоҳий ҳақиқат
2-боб. Зиддият, сирлилик ва қарама-қаршилик
3-боб. Бевосита ва билвосита умумий ваҳий
4-боб. Алоҳида ваҳий ва Муқаддас Китоб
5-боб. Илоҳий Қонун
6-боб. Худонинг пайғамбарлари
7-боб. Муқаддас Ёзув қонун-қоидалари
8-боб. Муқаддас Китобни талқин қилиш
9-боб. Хусусий равишда талқин қилиш
ИККИНЧИ ҚИСМ. Худонинг табиати ва сифатлари
10-боб. Худонинг сирлилиги
11-боб. Худонинг Учбирлиги
12-боб. Худонинг мукаммаллиги
13-боб. Худонинг қудратлилиги
14-боб. Худонинг ҳозиру нозирлиги
15-боб. Худо ҳамма нарсани бошқаради
16-боб. Худонинг Муқаддаслиги
17-боб. Худонинг эзгулиги
18-боб. Худонинг адолатлиги
УЧИНЧИ ҚИСМ. Худонинг ишлари ва амрлари
19-боб. Яратилиш
20-боб. Олдиндан кўра билиш
21-боб. Мўъжиза
22-боб. Худонинг иродаси
23-боб. Аҳд
24-боб. Аҳд вазифалари
ТЎРТИНЧИ ҚИСМ. Исо Масиҳ
25-боб. Масиҳнинг илоҳий табиати
26-боб. Масиҳнинг итоаткорлиги
27-боб. Масиҳнинг инсоний табиати
28-боб. Масиҳнинг бегуноҳлиги
29-боб. Айбсиз ҳомиладорлик
30-боб. Исо Масиҳ Ягона Ўғил сифатида
31-боб. Масиҳнинг сувда чўмиб имон келтириши
32-боб. Масиҳнинг улуғворлиги
33-боб. Масиҳнинг осмонга Кўтарилиши
34-боб. Исо Масиҳ Худо ва одам ўртасидаги Воситачи сифатида
35-боб. Масиҳнинг учлик хизмати
36-боб. Исонинг исмлари
БЕШИНЧИ ҚИСМ. Муқаддас руҳ
37-боб. Муқаддас Руҳнинг илоҳийлиги
38-боб. Муқаддас Руҳнинг шахсга оид табиати
39-боб. Муқаддас Руҳнинг ички гувоҳлиги
40-боб. Муқаддас Руҳдан зиё олиш
41-боб. Муқаддас Руҳни қабул қилиш
42-боб. Муқаддас Руҳ — Юпатувчи
43-боб. Муқадас Руҳ — Покловчи
ОЛТИНЧИ ҚИСМ. Инсон ва гуноҳ қилиш
44-боб. Ўзликни билиш ва Худони англаш
45-боб. Инсон Худо суратида яратилган
46-боб. Инсон тана ва қалб сифатида
47-боб. Инсон тана ва руҳ сифатида
48-боб. Шайтон
49-боб. Ёмон руҳлар
50-боб. Гуноҳ
51-боб. Бирламчи гуноҳ
52-боб. Одамнинг ахлоқсизлиги
53-боб. Инсоннинг виждони
54-боб. Кечирилмайдиган гуноҳ
55-боб. Синкретизм
ЕТТИНЧИ ҚИСМ. Нажот топиш
56-боб. Нажот топиш
57-боб. Олдиндан белгилаш
58-боб. Олдиндан белгилаш ва абадий ҳукм
59-боб. Таъсирчан даъват
60-боб. Юқоридан туғилиш
61-боб. Гуноҳларни ювиш
62-боб. Чекланган гуноҳни ювиш
63-боб. Ироданинг эркинлиги
64-боб. Имон
65-боб. Қутқарувчи имон
66-боб. Имон билан оқланиш
67-боб. Имон ва савоб
68-боб. Тавба-тазарру
69-боб. Хизматлар ва марҳамат
70-боб. Азизларнинг имондан қайтмаслиги
71-боб. Нажотга ишонч
72-боб. Оралиқ ҳолат
73-боб. Батамом тирилиш
74-боб. Улуғлаш
САККИЗИНЧИ ҚИСМ. Жамоат ва маросимлар
75-боб. Ҳаворийлар
76-боб. Жамоат
77-боб. Ҳақиқий Жамоатнинг белгилари
78-боб. Жамоатдан четлаштириш
79-боб. Маросимлар
80-боб. Сувда имон келтириш
81-боб. Чақалоқларни сувда имонга киритиш
82-боб. Раббийнинг Қутлуғ зиёфати
83-боб. Ўзгариш
84-боб. Дам олиш куни
85-боб. Қасам ва ваъдалар
ТЎҚҚИЗИНЧИ ҚИСМ. Ҳозирги дунёда руҳият ва ҳаёт
86-боб. Руҳ самараси
87-боб. Севги
88-боб. Умид
89-боб. Ибодат
90-боб. Антиномизм
91-боб. Легализм
92-боб. Қонуннинг уч томонлама мақсади
93-боб. Перфекционизм
94-боб. Давлат ҳокимияти
95-боб. Никоҳ
96-боб. Ажралиш
ЎНИНЧИ ҚИСМ. Охирги замон
97-боб. Дажжол
98-боб. Масиҳнинг қайтиши
99-боб. Худо салтанати
100-боб. Самовий ватан
101-боб. Жаннат ҳузур-ҳаловатини кўра билиш
102-боб. Дўзах
30-боб
Исо Масиҳ Ягона Ўғил сифатида
Жамоатнинг бутун тарихи давомида Юҳанно баён этган Хушхабарда «Исо — Отанинг Ягонаси» (қаранг: Юҳ. 1:14) дейилган ибора қизғин мунозараларга сабаб бўлган. Шунингдек, Исо ҳақида «…У бутун махлуқот устидан, худди тўнғич сингари, биринчи ўринда туради» (қаранг: Кол. 1:15) деб айтилиши, Муқаддас Китоб таълимотига кўра Исо Худо эмас, балки У бор йўғи юксакларга кўтарилган Худонинг ижодидир, деган фикр туғилади.
Яҳве гувоҳлари ва мормонлар ушбу таълимотга биноан Исо Масиҳнинг илоҳийлигини инкор этишади. Айнан шунинг учун ҳам бу икки диний оқим масиҳий доминацияси bona fide эмас, секта деб аталади.
Бидъатчи Арий Худонинг Учбирлигини шубҳа остига қўйгандан кейин, Масиҳнинг илоҳийлиги IV асрнинг тортишувлар ва қарама-қаршиликларнинг бош мавзуси бўлиб қолди. Масиҳнинг илоҳийлигини рад этувчи ҳозирги замон Яҳве гувоҳлари ва мормонлар Арийнинг асосий далилларини такрорлашмоқда. У 325 йилда Никей соборида бидъатчи сифатида ҳукм қилинган.
Арийнинг таъкидлашича, Муқаддас Китобда таржима қилинган юнонча сўз ягона «келиб чиқмоқ», «бўлмоқ», «бошланмоқ» маъносини билдиради. Бошқача қилиб айтганда, «ягона» деб аталмиш нарса ўз ибтидосига эга бўлиши керак. Унинг замони чегараси бўлиши керак, бу эса жонзотликнинг белгисидир. Арийнинг таълимотига мувофиқ, «У бутун махлуқотнинг тўнғичи» дейилиши — барча фаришталардан устун турувчи, лекин барибир мавжудотлигича қоладиган олий зотни англатади. Бироқ жонзотга сажда қилиш — бу бутпарастликдир. Ҳеч бир фаришта ёки бирор жонзот саждага муносиб эмас. Шунинг учун Арий Масиҳнинг илоҳийлиги ҳақидаги таълимотни Муқаддас Китоб монотеизмини тахқирловчи инкор сифатида баҳолаган. Арий учун Худонинг моҳияти ҳам, шахси ҳам «танҳо» бўлган.
Никей имон рамзида ариан бидъатчиларига қарши Жамоатнинг таъсири акс эттирилган. Рамз маъноси қуйидагичадир: «Исо туғилган, яратилмаган». Шу оддийгина иборада «ягона» терминининг «яратилган» деган маънодаги изоҳига Жамоат қаршилиги ифодаланган.
Баъзи тарихчилар Никей соборини интеллектуал машғулотга берилиб кетганлигини ва ягона сўзига ниҳоятда ортиқча эътибор қилаётганлигини нотўғри айблайди. Бироқ Жамоат бу сўз маъносининг оддийлиги остига яшириниб олишга уринмаган. Аксинча, ягона терминини у тушунарли қилиб тўлиқ изоҳлаш учун ўзини оқлаганига асос бор эди. Бунинг учун «туғилган» деган сўзга «яратилмаган» сўзини қўшиш кифоя.
Биринчидан, Жамоат Муқаддас Китоб таълимоти контекстида Масиҳ табиатига тегишли бўлган мана шу терминларнинг асл маъносини англашга ҳаракат қилган. Жамоат Янги Аҳд таълимоти Масиҳнинг илоҳийлигини тасдиқлаётганига қатъий ишонган. Шунинг учун Муқаддас Ёзувнинг турли қисмларини қарама-қарши қўйиш уринишларига муросасиз муносабатда бўлган.
Иккинчидан, Янги Аҳд юнон тилида ёзилганлигига қарамасдан, унга киритилган кўпгина тушунчаларнинг яҳудийча маъноси сақланиб қолган. Яҳудийча тушунчалар юнон тили орқали етказилган. Бу далил классик юнон тилининг нозик томонларига ниҳоятда ортиқча эътибор беравермасликни уқтиради. Масалан, Юҳанно Исони таърифлаш учун Логос (Калом) терминидан фойдаланган. Ушбу терминга юнонча ғояларни, яъни бу термин англатиши мумкин бўлган юноний тасаввурларни боғлаш хато бўлар эди.
Учинчидан, «ягона» сўзи Янги Аҳдда чекланган маънода ишлатилади. Юҳанно баён этган Хушхабарда Исо «Отанинг Ягонаси» (1:14) деб аталган; худди ўша жойнинг 18-оятида эса — «Ягона Ўғил» дейилган. Юнон тилидаги баъзи бир қадимги қўлёзмалар, балки шу жой оригиналга «Ягона Худо» деб ўқилган бўлиши мумкинлигидан далолат беради. Борди-ю, шундай таржима қабул қилинганда, жамики баҳслар барҳам топган бўларди. Лекин «Ягона Ўғил» иборасида ҳам жуда муҳим таъриф мавжуд. Исо ягона (monogenais) деб аталган, яъни биттагина туғилган. Исо шу йўсинда туғилганнинг танҳосидир. Унинг туғилиши мутлақо ноёб, ўзгача. Ҳеч ким ва ҳеч нима Исо каби, яъни Исонинг туғилиши маъносида туғилиши мумкин эмас. Исо Отанинг мангу ва ягона Ўғли эканлигини Жамоат гапирганда, масаланинг моҳиятини ойдинлаштиришга ҳаракат қилади. Мангу Ўғил Отадан яратилган жонзот сифатида эмас, балки Учликнинг иккинчи шахси сифатида келган.
Ибронийларга Мактубда ҳам Ўғилни Ота таваллуд эттиргани (қаранг: Ибр. 1:5) ҳақида айтилган. Эҳтимол, бу мактуб Исо ҳақидаги таълимотнинг энг яхши таърифини ўзида мужассам этган бўлиши мумкин. Бу масалада Янги Аҳд китобларидан Ибронийларга Мактуб билан фақатгина Юҳанно баён қилган Хушхабар тенглаша олиши мумкин. Юҳаннодан ташқари ҳеч ким Масиҳ Худо эканлигини бунчалик мукаммал кўрсатиб беролмаган. Масиҳ Отадан ягона туғилганлигини ва ягона Ўғил эканлигини айнан Юҳанно айтган.
Ва ниҳоят, шуни ҳам айтиш жоизки, «бутун махлуқот тўнғичи сингари» иборасини I асрдаги яҳудийлар маданиятининг контекстида тушуниш керак. Бу ибора Масиҳнинг Ота меросхўри сифатида юксак мавқега эга эканлигини кўрсатишини осонгина пайқаш мумкин. Яҳудий оиласида тўнғич меросхўр бўлгани сингари, Худо Ўғли Масиҳ ҳам Унинг меросхўри сифатида Отанинг Шоҳлигини мерос қилиб олади.
Bona fide (лотинча) — сўзма-сўз «яхши имон-эътиқод билан»; бу ерда — «ҳақиқий, асли».
Муаллифнинг фикр-мулоҳазалари бу иборанинг инглиз тилидаги таржимасига асосланган — firstborn over all creation. Firstborn «тўнғич» ни англатади. — Изоҳ ред.
Книга на Узбекском языке: - Основы христианского вероучения (Роберт Спраул)
Данная книга — не учебник по формальному богословию. Она предназначена для обычного верующего и представляет собой введение в основные доктрины христианской веры. Чтобы постичь учение Библии, нам прежде нужно познакомиться с понятиями, при помощи которых это учение излагается. Поэтому данная книга должна помочь читателю уяснить главные понятия, которые и составляют библейское послание, адресованное человеку.
Каждое понятие представлено кратко, в конспективной форме. В конце глав вашему вниманию предлагаются ссылки на Библию, которые дополнят и оживят схематичное изложение доктрин. Все доктрины изложены просто, но основательно. Просто, но не упрощенно. На нескольких страницах я попытался представить суть каждой богословской доктрины, подробное исследование которой заняло бы не один том.
Прочитав данную книгу, вы не станете специалистами в области богословия. Но будете иметь представление о главных понятиях, являющихся основой богословия. Надеюсь, что после ознакомления с этой книгой читатели захотят изучать богословие более детально и глубоко, а это занятие на всю жизнь.
Хочу выразить благодарность Уэнделлу Холи из Издательского дома Tyndale за предложенную идею написания этой книги, Донне Мак за подготовку рукописи к печати и Дейвиду Фриланду за помощь с графической частью издания. Благодарю также своего сына, Р. Ч., за редакторскую правку.